Sam Gustav Klimt prezentovao je preko 16 slika, a među njima i svoju alegoriju „Tri životne dobi“, ili njegovu današnju ikonu „Poljubac“, i naglasio je prilikom svog govora povodom otvaranja izložbe uverenje svih učesnika da „ni jedna oblast ljudskog života nije toliko beznačajna i neznatna da ne bi nudila prostora za umetničko angažovanje“. Klimt je posebnu pažnju poklanjao i podsticanju talenata, i tako je 1908. Oskar Kokoška po prvi put dobio priliku da izloži svoja dela. 24 godine mlađi od Klimta a četiri godine stariji od Šilea, „glavni buntovnik” Oskar Kokoška, prodao je nenadano tokom jednog dana sva izložena dela. Iz zahvalnosti za mogućnost učešća, posvetio je Gustavu Klimtu svoju knjigu bajke „Usnuli dečaci”. Godinu dana kasnije, 1909. „međunarodna umetnička izložba Kunstschau“ održana je u Beču. I ovde je Klimt igrao jednu od najvažnijih uloga prilikom organizacije, a izložio je sedam dela od toga i „Salome

II”. Ovom prilikom izlagana su dela međunarodnih umetnika, a među njima i Matisa, van Goga, Munka i Gogena. I Oskar Kokoška je ponovo bio zastupljen i izazvao je skandal svojim plakatom za pozorišni komad „Ubice, nada i žene”. Po prvi put bio je zastupljen i Egon Šile. Od tog trenutka, Šilea i Klimta je spajao očinski prijateljski odnos, koji je trajao do Klimtove smrti iste 1918. godine.