Novo samopouzdanje
Jake žene osvajaju svet
Velika dostignuća književnica, muzičarki, slikarki i mnogih drugih žena posramljuju sve one koji su osporavali ili još uvek osporavaju sposobnost žena da postignu najviše ciljeve apstraktne ili umetničke prirode. Ali, čak i danas, žene se i dalje suočavaju sa očiglednim i suptilnim preprekama u svim profesijama i životnimprojektima. Što znači da, iako je emancipacija žena mnogo postigla – ima još mnogo toga da se uradi!
Marija Lasnig (Maria Lassnig)
likovna umetnica (1919–2014)
Prvi značajni impulsi Marije Lasnig u svetu likovnih umetnosti došli su u formi njenog „slikarstva telesnog osećaja“. Godine 1980. zajedno sa VALIE EXPORT predstavljala je Austriju na Bijenalu u Veneciji. Iste godine preuzela je profesuru za slikarstvo na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču, kao prva žena na nemačkom govornom području na takvoj poziciji. U svojoj klasi je Lasnig, tada već međunarodno priznata umetnica, osnovala prvi studio za učenje animacije u Austriji. Bila je prva žena dobitnica Velike austrijske državne nagrade za likovnu umetnost. Godine 2013. Marija Lasnig je dobila Zlatnog lava venecijanskog bijenala za životno delo. Tada devedesettrogodišnja slikarka bila je dirnuta, ali je već bila preslaba da lično preuzme nagradu.
Freda Majsner-Blau (Meissner-Blau)
aktivistkinja za zaštitu okoline i političarka (1927—2015)
Freda Majsner-Blau postala je značajna figura u Austriji svojim angažmanom u građanskim inicijativama. Godine 1978. dala je krucijalni doprinos kampanji da se referendumom jedva izbegne puštanje u pogon već izgrađene nuklearne elektrane u mestu Cvetendorf (Zwentendorf). Njena hrabrost i uverenja takođe su igrali važnu ulogu u okupaciji močvarno-šumskog područja kod Hainburga – kampanji koja je uspešno obustavila izgradnju planirane hidroelektrane na Dunavu. Majsner-Blau formalno je ušla u politiku godine 1986. kada je kao suosnivačica austrijske stranke Zelenih bila njihov kandidat za saveznu predsednicu zemlje. Dobila je samo 5,5 posto glasova, ali je postala vodeća kandidatkinja ove novoosnovane partije u njenoj trci za parlament. Mlada partija uspela je da uđe u parlament, što je Majsner-Blau učinilo prvom ženom predsednicom parlamentarne stranke. Kasnije je Majsner-Blau prestala da se bavi politikom i radila je za međunarodne organizacije, pisala knjige, držala brojna predavanja… Othranila je, uglavnom sama, troje dece.
Marija Šaumajer (Maria Schaumayer)
ekonomistkinja i političarka (1931–2013)
Marija Šaumajer (Maria Schaumayer) je od 1990. do 1995. godine bila predsednica Narodne banke Austrije i time prva žena u svetu koja je bila na čelu jedne nacionalne banke. Zalagala se za pristupanje Austrije Evropskoj uniji i značajno delovala u pripremanju evropske monetarne reforme. U gradu Beču bila je i izvršna gradska većnica ispred Narodne partije Austrije. Vlada Austrije zadužila ju je da reši pitanje odštete za 150.000 osoba koje su pod acionalsocijalističkim režimom bile primorane na prinudni rad. Velikim umećem uspešno je zaključila međunarodne pregovore o tom važnom poglavlju austrijske novije istorije. Šaumajer nije samo kao uzor podsticala karijere žena. U jednom intervjuu je naglasila koliko je važno javno ukazivati na postojanje tzv. „staklenih plafona“ koji stoje na putu karijerama žena – upravo zato da bi oni mogli biti razbijeni. Ona je zaista probijala led. Godine 1991. osnovala je fondaciju za podsticanje žena u bavljenju naukom i biznisom. Godine 2006. postala je prva žena počasna članica austrijske Akademije nauka.
Valie Export
likovna umetnica (*1940)
VALIE EXPORT, rođena kao Valtraud Lener (Waltraud Lehner), stekla je ime kao umetnica performansa, posebno kasnih 60-ih i ranih 70-ih godina. Slavu je stekla akcijom „Tapp-und Tastkino“ 1968. godine, koju je prvi put izvela u okviru Prvog Evropskog susreta nezavisnih kinematografa u Minhenu. Ulicom je na svom nagom torzou nosila metalnu kutiju nalik na bioskopsku scenu sa zavesom kroz koju su prolaznici mogli da joj dodirnu grudi – 12 sekundi svaku. Ta akcija donela je bioskop direktno do ljudi i podstakla ih na promišljanje o stereotipnom predstavljanju žena u filmovima. Ova njena akcija raskrinkala je medij filma koji sa jedne strane simulira oličenje prave seksualne slobode dok zapravo uskraćuje istinsko seksualno iskustvo. Od tada EXPORT, umetnica medija, performansa i filma, otvara izložbe širom sveta i učestvuje na filmskim i video festivalima. Godine 2015. godine u Linzu je osnovan VALIE EXPORT Centar, internacionalno mesto istraživanja za medijsku i umetnost performansa.
Elfride Jelinek (Elfriede Jelinek)
književnica (*1946)
Godine 2004. Nobelova nagrada za književnost prvi put je otišla u Austriju zahvaljujući Elfride Jelinek i njenom „muzikalnom toku glasova i kontra-glasova u romanima i dramama, koji jedinstvenom jezičkom strašću razotkrivaju apsurdnost i prisilnu moć društvenih klišea“. Jelinek piše romane, eseje i drame, a otkako je dobila Nobelovu nagradu većinu dela objavljuje isključivo na svojoj internet stranici. Kao književnica neprekidno se suočava sa neprijatnostima kojih su njene muške kolege pošteđene. Na primer, njen čuveni roman „Pijanistkinja“ (Die Klavierspielerin) i dalje nailazi na neprimerene biografske interpretacije koje ometaju dublja tumačenja ovog dela. Jelinek je poznata po svom provokativnom načinu rušenja jezičkih i društvenih klišea dok nemilosrdno razotkriva represivne i nepravedne klasne odnose i odnose među polovima. Iznova se javno protivi ksenofobiji i nasilju. U svom komadu „Štićenici“ (Die Schutzbefohlenen) koristi motive iz Eshilove tragedije „Hiketide“ da opiše situaciju tražilaca azila u Evropi, gde bi bar ljudska prava trebalo da važe za sve.
Olga Nojvirt (Neuwirth)
kompozitorka (*1968)
Olga Nojvirt izgradila je svoju karijeru u oblasti muzike – umetničke forme u kojoj se uloga žena tradicionalno svodi na interpretatorsku. Na svetskoj muzičkoj sceni, kojom još uvek dominiraju muškarci, posebno kada su u pitanju egzistencijalno važni grantovi za profesuru kao i dobro dotirane nagrade, njeno ime i rad visoko su pozicionirani. Ova savremena kompozitorka stekla je međunarodnu slavu kada je sa 22 godine komponovala mini opere inspirisane delima Elfride Jelinek. Među ovim dvema umetnicama razvilo se inspirativno prijateljstvo koje je rezultiralo brojnim zajedničkim projektima. Njihovi slični stavovi vide se kroz izjave koje su davale. Nojvirt se obraća slušaocima i slušateljkama koji misle samostalno i svesno, koji „razumeju uobičajeno, prevazilaze ono što preovladava i otiskuju se u nepoznato“. Godine 2010. Nojvirt je bila prva žena koja je dobila Veliku austrijsku državnu nagradu za muziku.
