Klimt i palata „Stoklet“
(1904-1909)
Iščekivanje
Drvo života
Ispunjenje
Drvo života
„Zdanje Stoklet je zaista veoma, veoma lepo. Fotografije ne mogu da dočaraju njegov prizor ili predstavu o njemu. I bašta je lepša od svih očekivanja […] I kada prolazim kroz taj prostor – javlja se najsnažnije sećanje na ‘sobičak’ – na zid u sobičku, na nedaće, na radosti i brige iz tog vremena, sa žudnjom za njim – i mnogo toga drugog.” Ove redove napisao je Gustav Klimt 16. maja 1914. svojoj muzi Emili Flege (1874-1952). Bio je to izuzetno pozitivan pogled unazad na projekat, koji se nepunih deset godina pre toga razvijao veoma mukotrpno po njega.
1905. Gustava Klimta su angažovali Briselski industrijalac Adolf Stoklet (1871-1979) i njegova supruga Suzana, da projektuje zidnu dekoraciju za trpezariju u njihovoj palati. Celokupnu kuću izgradio je od 1905-1911 Jozef Hofman. Do danas ona se smatra najboljim primerom ideje „celovitog umetničkog dela“ kome su težili i koje su postulirali umetnici Bečkih radionica osnovanih 1903. godine. Brojni umetnici iz Beča, a među njima i Karl Oto Češka, Ludvig Hajnrih Jungnikel ili Rihard Lukš učestvovali su u umetničkom opremanju palate Stoklet. Ukupni troškovi izgradnje i veličanstvenog opremanja ove zgrade do danas su ostali tajna.
Gustav Klimt je za trpezariju osmislio friz koji je izveden od najdragocenijih materijala u radionici mozaika Leopolda Forstnera. Prve nacrte, Klimt je u ove svrhe izradio još 1905. godine, međutim kasnije je izmenio svoj koncept i u leto 1908, za vreme svog godišnjeg boravka na jezeru Ater („svežina tokom leta“) i verovatno uz pomoć svoje životne saputnice Emili Flege, nacrtao je podloge za prenos slika. Često ga je koštalo mnogo truda da se „sabere“ i nakani na rad. Izvedeni „Friz Soklet“ sastoji se od dva gotovo istovetna dela prelomljena u ogledalu i nalazi se na dužim stranama pravougaone trpezarije. Dominantan motiv na obe strane je drvo života, čija zlatna, grananja u vidu voluta popunjavaju prostor. Cvetovi, leptiri i ptice dodatno oživljavaju ovaj prostor. Zasebnoj figuri koja na levom zidu stoji sa naslovom „Očekivanje“ odgovara na desnom zidu zagrljen ljubavni par, „Ispunjenje“, koji Klimt nešto kasnije ponovo koristi u svojoj čuvenoj slici „Poljubac“. Prikazi na dužim stranama povezuju se na užoj strani putem motiva „zlatnog viteza“. Ova palata je do današnjeg dana u vlasništvu porodice Stoklet a od 2009. je deo svetske baštine UNESCO.
Unutrašnji pogled palate Stoklet
Jozef Hofman: palata Stoklet, 1905/11.