Klimt i Emili Flege
Gustav Klimt i Emilie Floge u bašti Vile Oleander, 1910
Gustav i Emilie u veslaču, 1909
Između 1902 i 1904, Gustav Klimt je nacrtao portret Emili Flege, za koju je od njihovog upoznavanja 1890-ih godina ostao vezan do kraja života. Ova slika prodata je još 1908. godine Istorijskom muzeju grada Beča (danas. Muzej Beč), pošto ni portretisana dama ni Gustav Klimt nisu bili zadovoljni portretom. Danas se smatra da je reč o prvom Klimtovom portretu sa ornamentalnom pozadinom.
Tri sestre Paulina (1866-1912), Helena (1871-1936) i Emili Flege (1874-1952) vodile su – što je za ono vreme bilo neobično – veliki modni salon pod nazivom “Sestre Flege” u kući “Casa piccola” u VI. Bečkom okrugu, Marijahilferštrase 1c. One su bile ćerke Hermana Flegea (1837-1897), koji je kao proizvođač lula od „morske pene“ uspeo da stekne ugled imućnog građanina. Ovaj salon je uredila Bečka radionica, posao se sjajno razvijao i u kratkom roku postao je modno stecište visokog društva.
Klimt je upoznao Emili verovatno preko svog brata Ernsta, koji je 1891 oženio Emilinu sestru Helenu. Zbog rane bratovljeve smrti 1892, Klimt je postao staratelj njihove zajedničke ćerke Helene Luize (1892- 1980). Ovo „orođivanje“ je dovelo i do toga da porodice Klimt i Flege preduzimaju zajedničke aktivnosti kao što su bile posete pozorištu, izložbama, operama, ali i zajednička letovanja. Pre svega je godišnja „svežina tokom leta“ između 1900 i 1916.
Povezivala Emili, uspešnu i lepu poslovnu ženu i Gustava, 22 godine starijeg umetnika. Do danas nije potpuno rasvetljeno da li su ovo dvoje ikada bili ljubavnici ili ih je vezivalo samo intenzivno platonsko prijateljstvo. Brojna pisma Gustava Klimta upućena Emili Flege uglavnom govore o “svakodnevnim stvarima”, ponekad se naziru lične stvari, ali samo retko nešto intimnije od toga. Ipak, Klimt često do osam razglednica na dan piše svojoj životnoj prijateljici. Na brojnim Emilinim fotografijama, koje je većim delom slikao Gustav na jezeru Ater, ona pozira u reformisanoj odeći koju je sama dizajnirala i sa šeširima i nakitom Bečkih radionica.
1907. ona je model i za najčuveniju sliku ovog umetnika, „Poljubac“. Gustav Klimt se i sam ovekovečio na toj slici i uz to ovoj slici daje naslov „Ljubavnici”. Klimtova predstava o idealizovanoj „večnoj” ljubavi ne pokazuje erotski aspekat ekstaze već nežni zagrljaj jednog para. Potpuno odevena, obavijena ornamentalnim plaštom dok stoji na cvećem prekrivenom travnjaku, ova silueta se izdiže ispred monotono uređene pozadine. Ova slika je po prvi put izložena 1908. godine na izložbi „Kunstschau“ u Beču, gde ju je kupila austrijska država. Danas je portret Emili I Gustava ikona austrijske galerije Belvedere.
Poljubac, 1907/1908., Belvedere, Beč
Portret Emilije Flöge, 1902., bečki muzej, Beč