Klimt i izložba „Kunstschau“
(1908/1909)1908. godine, car Franjo Josip je „svečanom povorkom u slavu carskog jubileja“ obeležavao 60- u godišnjicu od svog dolaska na presto. Razni umetnici su učestvovali u uređivanju ove svečane povorke, a to je učinio i krug takozvane „Klimtove grupe“, koja se 1905. odvojila od secesije. Iz poštovanja prema caru, ova grupa se sada nakon tri godine ponovo okupila u neobaveznom obliku i organizovala je od 1. juna do 16. novembra na privremeno neuređenom zemljištu buduće Kuće koncerata u ulici Litringer štrase izložbu „Kustschau“.
Izložbeni prostor projektovan je od strane Jozefa Hofmana i obuhvatao je 54 izložbenih prostorija u drvenoj građi, kao i jedan kafe i letnje pozorište. Nakon razilaženja „Klimtove grupe“ i secesije 1905. godine, moto Ludviga Hevezisa „Svakom vremenu njegova umetnost, svakoj umetnosti njena sloboda“ uklonjen je sa zgrade secesije, a sada je ponovo montiran nad vratima izložbe „Kunstschau“. „Kunstschau“ 1908. nudila je svim zainteresovanim osobama za umetnost smotru slikarstva u Austriji, dopunjenu oblastima grafike, skulpture, pozorišne dekoracije, primenjene umetnosti, crkvene umetnosti itd.
Sam Gustav Klimt prezentovao je preko 16 slika, a među njima i svoju alegoriju „Tri životne dobi“, ili njegovu današnju ikonu „Poljubac“, i naglasio je prilikom svog govora povodom otvaranja izložbe uverenje svih učesnika da „ni jedna oblast ljudskog života nije toliko beznačajna i neznatna da ne bi nudila prostora za umetničko angažovanje“. Klimt je posebnu pažnju poklanjao i podsticanju talenata, i tako je 1908. Oskar Kokoška po prvi put dobio priliku da izloži svoja dela. 24 godine mlađi od Klimta a četiri godine stariji od Šilea, „glavni buntovnik” Oskar Kokoška, prodao je nenadano tokom jednog dana sva izložena dela. Iz zahvalnosti za mogućnost učešća, posvetio je Gustavu Klimtu svoju knjigu bajke „Usnuli dečaci”. Godinu dana kasnije, 1909. „međunarodna umetnička izložba Kunstschau“ održana je u Beču. I ovde je Klimt igrao jednu od najvažnijih uloga prilikom organizacije, a izložio je sedam dela od toga i „Salome
II”. Ovom prilikom izlagana su dela međunarodnih umetnika, a među njima i Matisa, van Goga, Munka i Gogena. I Oskar Kokoška je ponovo bio zastupljen i izazvao je skandal svojim plakatom za pozorišni komad „Ubice, nada i žene”. Po prvi put bio je zastupljen i Egon Šile. Od tog trenutka, Šilea i Klimta je spajao očinski prijateljski odnos, koji je trajao do Klimtove smrti iste 1918. godine.