Klimtov poslednji atelje
(1912-1918)
Gustav Klimt je radio skoro 20 godina u ateljeu usred obrasle bašte u Jozefštatu. Nakon demoliranja te zgrade, uz pomoć svog kolege umetnika Feliksa Albrehta Herte od 1912. godine pronalazi očaravajuću kućicu sa velikom baštom u XIII. Bečkom okrugu, u ulici Feldmilgase 11.
Samo nekoliko minuta udaljeno odatle dolazilo se do tada još nezagrađenog „Crvenog brda“, ali i do zamka Šenbrun, do zoološkog vrta i do čuvene zabavne četvrti „Tivoli“. Klimt je od svog stana u Beču VII, Vestbanštrase 36, dolazio u Atelje u ulici Unter sankt Fajt bilo tramvajem bilo pešice. Pri tome je voleo da napravi dužu pauzu u Tivoliju uz kafu sa šlagom. Tivoli je tada bilo omiljeno stecište umetnika, a Klimt je odatle često ispisivao brojne razglednice Emili Flege.
Oprema ateljea ostala je sačuvana za potonje generacije uz pomoć fotografija Morica Nera, koji je neposredno nakon Klimtove smrti u februaru 1918. dokumentovao njegove prostorije fotografijama. Prilikom ulaska u kuću ulazilo se najpre u hodnik, iz koga se opet dospevalo u sobu za prijem. Ta soba bila je opremljena nameštajem Jozefa Hofmana od tamnog srebrnog hrasta.
Na zidovima su visili brojni obojeni japanski drvorezi i kineske slike, afričke plastike ležale su na podu. Iz ove sobe mogao se baciti pogled na divno grmlje ruža u dvorištu, koje je često predstavljano i na slikama. Iz sobe za prijem ulazilo se kroz dve druge sobe u svetlom preplavljenu prostoriju ateljea, u kome su stajali štafelaji sa slikama, a na posletku 1917. godine nastala slika „Dama sa lepezom” i nedovršena slika „Nevesta”.
U Klimtovom ateljeu su između 1912. i 1918. godine nastala brojna glavna dela, a među njima slika velikog formata „Smrt i život“ kao i neki pozni pejzaži jezera Ater i Garda. Brojne kolege umetnici, a među njima i Egon Šile, koji je imao svoj atelje u blizini Feldmilgase, dolazili su ovamo u goste. U februaru 1918. Klimt je u 55. godini doživeo šlog i preminuo od posledica upale pluća u opštoj bolnici. Egon Šile je naslikao svog mentora tamo još tri puta na samrtnoj postelji. Šile se i nakon Klimtove smrti trudio da očuva njegov atelje, mada je i on ubrzo potom u oktobru 1918. podlegao posledicama španskog gripa koji je harao Evropom. Gustav Klimt sahranjen je na groblju Hicinger. Ostao nam je očuvan Šileov nekrolog Klimtu: „Gustav Klimt / umetnik neverovatnog savršenstva / čovek retke dubine / a njegovo delo – svetinja.“
Egon Šile: Glava mrtvog Klimta, 1918., muzej Leopold, Beč
Adam i Eva, 1917., Belvedere, Beč
Prijateljice II, 1916/17., spaljena u zamku Imendorf 1945.