Klimt i prikazi životnog ciklusa
(1903-1915)
Smrt i život, prvi prikaz, 1910/11., muzej Leopold, Beč
Nada II, 1907-1908., muzej modernih umetnosti, Njujork
Nada I, 1903/04., nacionalna galerija u Kanadi, Otava
Pored reprezentativnih portreta dama iz društvenog života Beča i inovativnih slika pejzaža iz regiona jezera Ater, u likovnom opusu Gustava Klimta se zatiču i brojne alegorije, koje se posebno vrte oko prikazivanja životnog ciklusa. Najkasnije od slika sa fakulteta, pre
svega onih o „Medicini“, Gustav Klimt se oprostio od tradicionalnih alegorija, koje je do tada integrisao u svoje javne poslove dekoracije. Metafizički simbol je istupio u prvi plan.
Na međunarodnoj izložbi Kunstschau 1909, Klimt je prezentovao svoje dve slike „Nada I“ iz 1903/04. I „Nada II“ iz 1907/08. Obe tematizuju životni razvoj. I dok trudnica u „Nadi I” u svojoj golotinji otvorenih očiju gleda u posmatrača, trudnica u „Nadi II” nosi ornamentalno ukrašenu haljinu i glavu saginje ka podu. Na obe slike, smrt je simbolički prisutna kao gost. Sasvim drugačije na 1905. nastaloj slici umetnika na štafelaju pod naslovom „Tri životna doba”, kojom se prezentuju odlomci života iz detinjs-tva, mladosti i starosti na osnovu tri ženske figure. I ovde je smrt sveprisutna, mada ne u vidu kostura ili mrtvačke glave, već u vidu crne grede u gornjem delu slike i u vidu vela koji se mota oko stopala mlade žene i deteta. Ova slika bila je izložena 1911. godine na međunarodnoj umetničkoj izložbi u Rimu, dobila je zlatnu medalju, a kupila ju je Nacionalna galerija moderne umetnosti (Galleria Nazionale d´Arte Moderna).
Takođe izložena 1911. u Rimu i neposredno pre toga dovršena u svojoj prvoj verziji, bila je monumentalna alegorija „Smrt i život“. I ovde se zatiče prikaz životnog ciklusa, simbolizovan klupkom ljudi svih doba u desnoj polovini slike, levo na slici smrt, umotana u plavi mantil. Dok Klimtova smrt u prvoj verziji još drži sagnutu glavu i deluje kruto, 1915. u prerađenoj verziji aktivno drži crvenu toljagu u ruci i upire pogled u grupu ljudi prekoputa sebe. Grupa
deluje kao da zatvorenih očiju lebdi u stanju sna, samo ženskoj figuri koja stoji direktno prekoputa smrti oči su širom otvorene i prazne. Do današnjeg dana može samo da se nasluti šta je navelo Klimta da promeni prvu verziju. Prvi svetski rat i sa njime povezana sveprisutnost smrti kao i smrt Klimtove majke 1915. godine su verovatno bili impulsi za nju. 1916. ova slika bila je izložena pod naslovom „Smrt i ljubav“ u Berlinskoj secesiji. Danas posetilac može da joj se divi u Bečkom muzeju Leopold.
Smrt i život, 1910/16., muzej Leopold, Beč
Tri životna doba žene, 1905., nacionalna galerija modernih i savremenih umetnosti, Rim